Вијећница у знаку Сарајевске хагаде са поруком сјећања на све невине жртве

15 May, 2020

Сарајево је вечерас, у години када свијет обиљежава 75. годишњицу побједе над фашизмом, одало почаст свим невиним жртвама холокауста, геноцида и ратних злочина. На фасади легендарне сарајевске Вијећнице пројицирана је фотографија Сарајевске Хагаде са поруком сјећања за све невине жртве "Невер Форгет“.

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака поручио је да је ово порука коју шаљу грађани Сарајева.

"Сарајевска Хагада преживјела је инквизицију, холокауст и агресију на Сарајево и Босну и Херцеговину. Сачувана је као благо свјетске цивилизације у Сарајеву, као својеврстан доказ побједе добра над злом, живота над смрћу, слободе над репресијом. Хагада има посебан значај и за Сарајево, јер је она потврда заједничког живота, међусобног поштовања људи различитих вјера и нација. Сарајево и Хагада су једно. Они су симбол страдања, али и симболи опстанка и побједе", поручио је градоначелник.

Према његовим ријечима, изузетно је важно да се у времену када још увијек постоје они који системски и јавно подржавају и покушавају рехабилитирати фашизам и злочиначке идеологије те негирају историјске чињенице о почињеним ратним злочинима, опсади и геноциду, константно подсјећа и чува меморија о истини.

"Сарајевска Вијећница и Хагада су непроцјењива вриједност, они су медиј путем којег на најснажнији и најискренији начин шаљемо јасну осуду зла и подршку добру. Вијећница је страдала и обновљена је, а Хагада је сачувана. Обје су нападане од истог зла, против којег се ево и данас морамо борити. На овај начин, узимајући Хагаду као симбол, Сарајево одаје почаст свим невиним жртвама фашизма", додао је Скака.

Сарајевска Хагада јеврејски је рукописно-осликани кодекс, настао у другој половини 14. вијека на подручју сјеверне Шпаније. На тло Босне и Херцеговине Хагаду су донијели протјерани Јевреји Сефарди.

Сматра се једном од најљепших књига ове врсте у свијету, а чува се у Земаљском музеју у Сарајеву и у његовом посједу налази се од 1894. године, док је прије тога припадала сарајевској јеврејској породици Кохен.

Садржај Сарајевске Хагаде исписан је красописом на прерађеној и истанчаној кожи, у периоду када папир још увијек није ушао у масовну употребу. Током Другог свјетског рата сачувао ју је Дервиш еф. Коркут, а током агресије на БиХ спасио ју је и заштито тим људи на челу са проф. Енвером Имамовићем.