• 01 Jun, 2020

Савјетник за културу и религију Јеврејске заједнице у Босни и Херцеговини, Ели Таубер, каже да су односи међу религијским групама у Сарајеву увијек били на високом нивоу.

Због тога је недавно спонзорирање мисе у Сарајевској катедрали убијеним припадницима Независне државе Хрватске (НДХ), савезницима њемачких нациста који су убили на хиљаде људи и у босанскохерцеговачкој пријестолници, за Таубера погрешан потез сусједне Хрватске за коју каже да је понио замах деснице у Европи, при томе заборављајући „слободарску традицију хрватског народа.“

„Дефинитивно, Сарајево је било и остало отворени град“, каже Таубер за Al Jazeeru.

• Недавни протести против мисе у Сарајеву страдалим у Блеибургу представљени су од неких хрватских политичара као покушај мајоризације босанских Хрвата. Јеврејска заједница такођер је дигла свој глас против те мисе. Против чега сте ви протестирали?

- Ми смо први пут протестирали свјесни чињенице да је Блајбург мјесто на којем су смрт дочекали они који су побили мучки стотине хиљада грађана, а међу њима неколико десетина хиљада Јевреја, од тога око 8.500 само из Сарајева. Можда смо требали реагирати 1995. године [...] али тада је био рат и блајбуршка миса је ушла у четверодневно обиљежавање и никоме није то сметало, јер су тада људи размишљали само о жртвама, а не шта се стварно крије иза те мисе - одавање почасти војсци Хрватске (Независне државе Хрватске), што се нигдје није догодило.

• Сам кардинал Винко Пуљић, који је предводио мису, рекао је да је миса само молитва за душе убијених, али не и подршка било којем тоталитарном режиму?

- Истина је да је то била изјава узоритог кардинала Пуљића, али она није задовољила грађане Сарајева, па тако ни чланове јеврејске заједнице. Разумијем ставове Католичке цркве да се за сваку душу треба помолити, али мени као хуманисти неприхватљива је чињеница да опрост може добити било ко, без обзира колико има крви на рукама. Морамо узети у обзир чињеницу да је Сабор Хрватске покровитељ ове мисе и да то мирише некако другачије. И демагогија да су на протесте изашли комунисти и симпатизери тог тоталитарног система је депласирана и спада у ред хрватске реторике у борби против комунизма и учвршћивања на власти. А можда је у питању предизборна кампања.

• Књижевник Семездин Мехмединовић описује како му је Џек   Хиршман, амерички пјесник, једне прилике рекао: “Једина идеологија која би данас Исусу била прихватљива је антифашизам.“ Премда нисте теолог, како ви разумијете вјеру - јесу ли учења абрахамских религија ближа политици данашње љевице или деснице?

- Ја бих рекао да једина идеологија која би данас била прихватљива је хуманизам. Јер , темељи свих религија почивају на Десет Божјих заповијести који су постављени на постулатима хуманизма. А то су прихватиле све абрахамске религије. Питање које је учење ближе савременој љевици или десници у Европи, то је нешто друго и није упоредиво са нашом љевицом и десницом. Ипак , рекао бих без обзира на дјеловање љевице у Европи, она је ближа овој идеологији.

• Може ли Европа задржати властити демократски курс? Премда стално говори о важности очувања демократских вриједности, неки челници чланица Европске уније владају аутократским методама, попут мађарског премијера Виктора Орбана. Коначно , покровитељ спорне мисе за убијене у Блеибургу је Сабор Хрватске, која у овом тренутку предсједава Европском унијом.

- Читава Европа је значајно скренула удесно и питање је да ли уопће Европа настоји да држи неки демократски курс или се само прилагођава неким промјенама. То ће вријеме показати. Истина је да тренутни курс у ЕУ буди одређене националистичке покрете и дехуманизира  европско друштво, те се фашизам уводи на мала врата, што Европа мора зауставити. Несхватљиво је да иза једне мисе стоји држава, а још је несхватљивије да иза блајбуршких жртава које знамо како је до њих дошло, стоји Хрватски Сабор. Мислим да их је мало понио замах деснице у Европи. Овим је Сабор дефинитивно побјегао од слободарских традиција хрватског народа. Нема оправдања за такав поступак и дефинитивно је, без обзира колико били добри католици, да разлучимо добро од зла и да се од зла транспарентно и перманентно оградимо.

• Сарајево се често спомиње као европски Јерусалем, али му се та ‘титула’ такођер и оспорава. Како ви доживљавате главни град БиХ - као отворени или унитарни простор?

- Мени није јасно ко је почео да оспорава ову значајку града Сарајева. Једна симболична поставка у којој је неко дао овај синоним граду Сарајеву, који су од свог доласка овдје Јевреји звали „Мали Јерусалем“. Јер све је у овом граду на то подсјећало. Треба мало дубље у хисторију од доласка Османлија како се је овај град понашао и развијао, прихватао припаднике других вјера и народа и дозволио да се двије стотине метара налазе четири различите богомоље. Односи међу религијским групама су заиста на високом нивоу и када превазиђемо овај догађај са мисом, надам се да ћемо наставити у том смјеру. Дефинитивно , Сарајево је било и остало отворени град. Овдје долазе људи из бивше нам заједничке домовине не да би пронашли неке трагове бившег система већ да могу слободно да дишу, да се не боје да кажу одакле су и ко су - јер то у Сарајеву никада није било најважније. Зато је Сарајево тако блиско људима, а посебно Сарајлијама. За мене је то европски Јерусалем!

• Ви сте живјели 12 година у Израелу и вратили се у Сарајево. Једном сте рекли да је то најбољи потез којег сте направили? Зашто је тако јака веза између града и вас?

- И даље сматрам да је мој повратак у Сарајеву једна прекретница у мом животу и да ме је тај потез довео у вишу душевну димензију. Не само у научном смислу. Већ и у вјерском и хуманистичком. То што сваки Јевреј Сарајлија осјећа овај град и ову државу као властиту о томе не треба ни говорити. Уосталом на то нас и вјера обавезује. Спона коју Јевреји имају са Сарајевом је јака, и када је откријеш, схваташ колико овдје припадаш. Схватиш да су се сарајевски муслимани још прије двије стотине година побунили против паше да би спасили Јевреје, схватиш да је пуно људи у Другом свјетском рату рискирало  своје животе да би спасили Јевреје и њихову имовину. Можда ме је у свему овом покренула изјава Зеинебе Хардаге, прве жене муслиманке на свијету која је добила медаљу праведника зато што је спашавала Јевреје која је изјавила: “Ја нисам спашавала Јевреје ја сам спашавала комшије!“ Ето , то је та веза између мене и мога града.

Извор: Ал Џазирa

Фотографија: Агенција Анадолија

Podijeli: