• 08 Jun, 2020

Казанџилук је једна од најстаријих и најпознатијих сарајевских улица, која је својевремено била дио много шире казанџијске чаршије, којој су припадале и сусједне улице Лулеџина и Опркањ.

Казанџилук својим неодољивим шармом и даље привлачи велику пажњу. Омиљена је улица међу Сарајлијама, али и туристима, којих, нажалост, нема због пандемије коронавируса. На броју 18 налази се радња казанџије Мухамеда Хусеиновића, који и поред тренутно тешке ситуације, не губи наду.

- Човјек мора наставити радити и живјети. Радњу сам отворио 20. маја, након више од два мјесеца забране. Што се тиче купаца, могао сам и да не отварам. До сада је била катастрофа. Није се скоро ништа продало. Вјероватно ће тако бити док се границе не отворе. Чаршија без туриста ће, нажалост, временом изгубити свој сјај и полако ће одумирати. Сви се надамо да ће се ситуација убрзо промијенити. Да ће туристи наставити долазити. Босна и Херцеговина је прелијепа земља, Башчаршија њено срце, али без странаца који представљају већину купаца, биће немогућа мисија да преживе казанџије и остали стари занати. У ових десетак дана сам пазарио само неколико стотина марака. Све је то ситно и случајно се продало - каже за Фактор Мухамед Хусеиновић.

Мухамед припада четвртој генерацији казанџија и своје знање радо преноси и на будуће нараштаје.

- Љубав према овом старом и јединственом занату сам наслиједио од оца. Казанџије су биле и мој дедо и прадедо. Занат сам почео учити као шестогодишњи дјечак код оца, а 1967. године сам завршио Школу ученика у привреди. Своје вјештине сам пренио и на своје синове Исмета и Исмара. За вријеме коронавируса са њима сам излијевао олово и припремао се за повратак у радњу. Нисмо одмарали. Стално смо помало куцкали. Надамо се да ће традицију наставити неко од унука, а један је веома успјешан скијаш и он је наш понос – наставља 74-годишњи казанџија који је омиљен на Башчаршији.

У "златно доба" османског Сарајева, казанџије су израђивале око стотињак различитих предмета.

- Данас је асортиман сарајевских казанџија умногоме редуциран. Исмар кује казане и хараније за бестиљ и пекмез, бакраче, тепсије, џезве, сахане ... Ови казанџијски производи су до 60-тих година 20. вијека представљали обавезан инвентар у свакој кући, а били су и саставни дио мираза за младенку. Најбитније је да синови воле овај занат. На сваком њиховом раду се види велика љубав. Наши радови красе куће многих познатих Босанаца и Херцеговаца, али и људи из региона. Код нас су редовни купци наши најбољи спортисти, пјевачи, музичари, политичари – поносно истиче на крају Хусеиновић.

Фото: Faktor.ba

Podijeli: