Мирашчић: Поновно увођење ригидних мјера због коронавируса било би превелик ударац економији

12 Jun, 2020

Економски стручњак др. Горан Мирашчић, савјетник премијера ФБиХ, у разговору за Фактор прокоментирао је какве би посљедице по Федерацију, Босну и Херцеговину, али и свијет, обзиром на то да поново расте број заражених коронавирусом, донијело поновно увођење рестриктивних мјера.

Указује да би то значило превелик ударац за економију. Сматра да, и ако би се прибјегло одређеним мјерама, да то не би требало да буду максимално ригидне мјере.

Мирашчић је говорио и о досадашњим задужењима Федерације БиХ казавши да нема мјеста забринутости, јер досадашње одлуке Владе ФБиХ се односе на задужења планирана ребалансом буџета ФБиХ за ову годину.

Наша земља је пуно боље реаговала од већине других

- Ма слушајте, поновно увођење ригидних мјера због коронавируса, имало би посљедице за цијели свијет. Не би ваљало да поново идемо са истом или сличном рестрикцијом. Тај вирус нам је био нешто ново. Сада отприлике знамо више о њему. Наш здравствени систем је стварно реаговао одлично у контексту оног што имамо на располагању. Тако да ја вјерујем, уколико дође до већег скока броја заражених, да се неће прибјегавати оним максимално ригидним мјерама. Јер такве мјере задају превелик ударац економији. Па ево видимо да ће глобална економија клизнути у рецесију - говори нам Мирашчић и додаје:

- И ако буде повећања броја заражених, мислим да смо научили како да живимо са тим и све ове претпоставке које радимо око раста су базиране на томе, да ће у другом полугодишту ове године економија несметано да ради, у суштини без икаквих ограничења. Сада је највећа одговорност на грађанима. И када погледамо, наши су грађани и комплетан систем реаговали јако успјешно и коректно. То је оно што ми видимо и анализирамо. Дакле, пуно боље од већине других земаља - нагласио је Мирашчић.

Осврнуо се потом на одлуке Владе ФБиХ које се односе на задужења у овој години.

- Посљедње одлуке Владе ФБиХ односе се на укупно задужење, све оно што је планирано ребалансом буџета за 2020. годину. Никада скоро до сада Влада ФБиХ није се задужила више од планираног. Ја вјерујем да ће тако бити и ове године. Донијете су одлуке за 410 милиона КМ дугорочног задужења, затим 410 милиона КМ краткорочног задужења, такозвани трезорски записи. Дакле, што се тиче тога, од кумулативно тих 820 милиона КМ, како сада ствари стоје, ево ја одговорно могу тврдити, да сигурно неких 250 до 300 милиона КМ ми нећемо емитовати - рекао нам је Мирашчић.

Додаје како је од почетка године емитовано 50 милиона КМ трезорских записа, још 100 милиона КМ дугорочних обвезница и од тога 70 милиона КМ су биле седмогодишње обвезнице, а 15-годишње обвезнице 30 милиона КМ.

- Што се тиче осталих задужења, ми планирамо у овој години повући 55 милиона КМ, то је пројекат Свјетске банке, јачање банкарског сектора, што је такође планирано ребалансом буџета. Затим, 400 милиона КМ, већ су створени услови да се повуче од аранжмана брзог финансирања, дакле инструмент брзог финансирања ММФ-а. И имамо оних 100 милиона КМ, примици од финансијске имовине. То је у суштини продаја потраживања. Видјећемо да ли ћемо уопће ићи са тим инструментом. Ми увијек себи створимо простор који је неопходан за евентуалну ликвидност, и уколико дође до погоршања стања, међутим, ја сам увјерен да сигурно неких па вјероватно 250 до 300 милиона КМ нећемо ни емитовати, што се тиче вриједносних папира - тврди Мирашчић.

Упитали смо да ли то значи да нема никаквог задужења мимо планираног у овој години.

Можемо завршавати све што је усвојио Парламент ФБиХ

- Вјероватно ће бити пуно испод планираног. Међутим, Влада ФБиХ је сада донијела одлуке које су у складу са ребалансом буџета, да у суштини можемо завршавати све оно што је усвојио Парламент ФБиХ ребалансом - говори Мирашчић.

Затражили смо и да прокоментира иницијативу о кредитном задужењу Босне и Херцеговине код Европске уније у износу до 250 милиона еура, а коју је подржала и Федерална влада.

- То ми нисмо још планирали ребалансом буџета. То је тек отпочињање разговора о меморандуму о разумијевању и то је 250 милиона еура за државу. Није још разговарано ни о врсти подјеле, нити у колико транши ће ићи, тако да је то у суштини давање зеленог свјетла да ми можемо ући у разговоре и преговоре око тога - појашњава Мирашчић.