Сјећање на чувеног архитекту Карла Паржика: Чех родом, Сарајлија избором

16 Jun, 2020

„Чех родом, Сарајлија избором“, епитаф је на гробу Карла Паржика, чувеног архитекте чија су здања и данас, 78. година након његове смрти, једна од најљепших у Сарајеву.

Потпис Карла Паржика носи више од 160 архитектонских пројеката у БиХ, али је он ипак своја најимпресивнија здања даровао Сарајеву.

Током свог радног вијека у Сарајеву овај чешки архитект дао је изузетан допринос урбанизацији и изградњи града, а бројне зграде које је пројектовао данас су национални споменици Босне и Херцеговине.

Његова најпознатија дјела поред којих пролазимо и у које радо свраћамо су: Земаљски музеј у Сарајеву, Ашкенашка синагога у Сарајеву, Црква св. Јосипа у Сарајеву, Шеријатска судачка школа - данашња зграда Факултета исламских наука, Народно позориште у Сарајеву, Маријин Двор, католичка црква Узнесења Маријина на Ступу, Правни факултет Сарајево... Једно од његових монументалних дјела је и зграда Академије ликовних умјетности која је најприје била Евангелистичка црква изграђена 1899. године у романско-бизантијском стилу. Такође, пројектовао је и први модерни хотел у Сарајеву, хотел „Европа“.

Израда првог пројекта сарајевске Вијећнице је 1891. године повјерена Карлу Паржику, но његов пројекат се није свидио министру Бењамину Калају, који је затражио измјене, на шта Паржик није пристао, те је одустао од даљег рада.

Ипак, идеја пројекта, троугаона тлоцртна контура, је задржана и у реализованом рјешењу Александера Витека, а касније и Ћирила Ивековића.

У част Карла Паржика 19. новембра 2008. године , заједничким залагањем Амбасаде Републике Чешке у БиХ, Владе Кантона Сарајево, Управе Града Сарајева и Општине Центар, плато испред Цркве св. Јосипа на Маријин-Двору носи име Трг Карла Паржика, а не треба ни заборавити да је плочу са његовим именом заједно са тадашњом градоначелницом Сарајева Семихом Боровац, открила Карлова праунука Силвија Паржик.

Карло Паржик, рођен је у селу Велиш близу града Јичíн, у Краљевини Чешкој 1857. године. У Чешкој је завршио средњу грађевинску школу и наставио школовање на студију архитектуре на Академији ликовних умјетности у Бечу.

У Сарајево је дошао са 26 година, гдје је остао и дјеловао све до смрти 1942. године. Залагао се за очување историјског дијела града, али и предлагао изградњу нових, гдје је и доказао како се може складно градити уз постојеће архитектонско наслијеђе.