Зашто су фасаде аустроугарских зграда претежно црвено-жуте боје?

17 Jun, 2020

Најзначајније промјене настале доласком аустроугарских окупацијских снага видљиве су у Сарајеву, који је остао у функцији главног града покрајине и у који је нова управа улагала највише. Није прошла ни година дана од заузимања града када је 8. августа 1879. године избио велики пожар у којем су изгориле 304 куће, 434 дућана и 136 других зграда, између којих 4 џамије, католичка црква, њемачки конзулат, Ташлихан, Ђулов хан, Ханиках и синагога...

Овај пожар је отворио велики простор за изградњу по новим урбанистичким и архитектонским правилима и стиловима, нових градских, културних и образовних институција (Гимназија, Учитељска школа, Занатска школа, Земаљски музеј, културна друштва, позориште, музичке и оперне представе). Већ 1918. године град је имао 7274 стамбене зграде, од којих су многе биле права ремек дјела познатих архитеката тог доба.

Посебну пажњу су придавали вањској декорацији зграда, гдје су покушали направити помак у односу на дотадашњи стил османске градње, уз услов да тај помак и даље буде прихватљив оку становника и превише ненаметљив. Тако се већина њих одлучује за начин декорисања фасаде објекта којим испољавају стилске елементе преузете из псеудо-маурског стила. Тренд је кулминирао у објекту Градске вијећница у Сарајеву, рад архитеката Александара Витека и Ћирила Ивековића: колосалних пропорција и студиозно обрађеним детаљима, а изузетан декоративно-стилски третман присутан на вањском украшавању зграде, у великој мјери пренијет је и у интеријер.

Поред Градске вијећнице у Сарајеву, широм Босне и Херцеговине су се градиле сличне зграде: Хотел и Вијећница у Брчком, Хотел Неретва и Гимназија у Мостару, Фејзија медреса у Травнику и Шеријатска школа у Сарајеву су такође вриједни примјери ове стилске тенденције. Из епохе Фатимида, са простора Магреба, преузети су неки елементи умјетничког обликовања пластике и сликане декорације, попут полихромије фасаде са пругама црвено-жуте боје, затим употреба сталактитне пластике, орнаментирање рељефном керамиком и слично.

Међутим, избор боје на фасадама ових зграда није био искључиво везан за псеудо-маурски стил, већ су управо у том стилу властодршци препознали могућност “брендирања” њихових најбитнијих зграда бојама окупираног подручја Босне. Од неколико иначица грбова који су кориштени или приписивани Босни у средњем вијеку савремено Хабсбуршко Царство изабрало је грб Раме из XII и XIII вијека. Службено је додијељен 1908. године након анексије Босне и Херцеговине. У златном пољу, из лијевог руба излази у црвено оклопљена савијена рука која држи сребрну сабљу златне дршке. Грб је окруњен круном од хералдичких љиљана. Уз преузети грб је креирана и застава Босне са бојама које су биле препознатљиве, а које су се сакривале и на овом грбу, црвеном и жутом. На овај начин, аустроугарска управа је “маркирала” зграде од велике важности, а већина тих зграда је и до данас задржала боје своје фасаде у бојама заставе некадашње окупиране Босне.

Аутор : Тарик Јажић