Шетња улицама и трговима Сарајева

23 Jun, 2020

Прича о турбулентној прошлости Сарајева можда најбоље може бити испричана кроз шетњу улицама града на Миљацки, нијемим свједоцима смјене режима, којима би управо један од првих потеза након што би преузели власт био промјена имена сарајевских улица.

Лијева обала – резиденцијална, десна - пословна

Темеље Сарајева је половином 15. вијека поставио османски војсковођа Isa-beg Ishaković. Ulica са његовим именом налази се у Старом граду, на лијевој обали Миљацке и заузима простор у којем је, подизањем Careve džamije и околних махала (градских четврти), и зачета урбана језгра Сарајева.

Обала Иса бега Исаковића почиње код парка At Mejdan и Latinske ćuprije, на чијој је десној страни спој Obale Kulina bana и улице Zelenih beretki мјесто на којем се десио Sarajevski atentat, догађај који је промијенио ток свјетске историје.

Док су у османско доба на лијевој обали Миљацке грађени резиденцијални дијелови Сарајева, на десној је подизан занатско – трговачки центар, сарајевска čaršija, која је врхунац развоја доживјела од средине 16. до пред крај 17. вијека.

Иако се назив Baščaršija (тур. баси = глава, главна + царсı = трговиште, базар) првобитно односио искључиво на дио око данашњег Baščaršijskog trga, временом је то име постало синоним за читаву културно – историјску језгру Сарајева.

Највеће заслуге за развој Сарајева средином 16. вијека имао је османски намјесник Gazi Husrev-beg, који је подигао бројне знамените историјске споменике, попут Gazi Husrev-begove džamije i bezistana, Sahat kule, Kuršumli medrese, Имарета, Tašlihana, Morića-hana...

Управо се уз источни зид Гази Хусрев-беговог безистана пружа Gazi Husrev–begova ulica, међу Сарајлијама позната и као Златарска, јер се у њој махом налазе златарске и филигранске радње.

У османско доба припадници једног занатског еснафа (цеха) дјеловали би скупа на једном простору, у једној или више сусједних улица, па су тако бројне улице на Башчаршији имена добиле управо по занатлијама и занатима.

Иако су до данас неки од тих заната изумрли, на Башчаршији још увијек имамо: Abadžiluk, Aščiluk, Bravadžiluk, Čizmedžiluk, Ćurčiluk, Halače, Mudželite, Kazandžiluk, Kujundžiluk, Sarače...

Доласком Аустро-Угарске управе, 1878. године, у град долази и нови стил градње, па се формирају нове улице дуж којих се нижу вишеспратнице изграђене у западноевропском стилу.

Град у којем се срећу Исток и Запад

Управо тада Сарајево добива специфични изглед града у којем су се срели Исток и Запад, што је најбоље видљиво на мјесту означеном као „Sarajevo susret kultura“, гдје су са једне стране Сарачи са својим оријенталним шармом, док је са друге стране Ferhadija са својом западњачком грациозношћу.

Изградњом Sarajevske katedrale Сарајево је у аустро-угарско доба добило и свој први трг у класичном смислу - Trg fra Grge Martića, који сијече Ферхадију и од којег се према југу пружа Štrosmajerova, једна од најљепших сарајевских улица изграђена за владавине Аустро-Угарске.

Најпопуларнија сарајевска шетница, Ферхадија, иде још даље на запад до Trga Oslobođenja – Alija Izetbegović, названог по првом предсједнику независне БиХ, а потом све до улице Maršala Tita, која је, на прву годишњицу ослобођења Сарајева у Другом свјетском рату, 06. априла 1946. године именована по Јосипу Брозу Титу, предсједнику Социјалистичке Југославије.

Улица Маршала Тита код BBI Centra пролази сјеверном страном Trga djece Sarajeva, који име носи у спомен на дјецу погинулу током опсаде града '90-тих, а завршава се код Трга Босне и Херцеговине, гдје се налазе зграде Parlamentarne skupštine и Савјет министара БиХ.

Управо ту, негдје око Трга Босне и Херцеговине у насељу Marijin Dvor,, је и замишљена граница старог и модерног Сарајева, града који се и даље континуирано шири и развија и чија свака уличица има за испричати неку занимљиву причу.