Абдулах еф. Кантамирија – оснивач једне од три највеће јавне библиотеке у Сарајеву

02 Jul, 2020

Године 1774. Сарајево је добило своју трећу јавну библиотеку - кутубхану. Њен вакиф је био Абдулах еф. Кантамирија, угледни сарајевски алим, ваиз и мудерис у Мисиријној медреси која се налазила у самој близини Бакр-бабине џамије. Кантамирија се бавио и преписивањем књига, што је додатно допринијело богаћењу његове вакифске библиотеке.

Ова јавна сарајевска библиотека била је смјештена одмах преко пута Мисиријине медресе и Бакр-бабине џамије, а била је изграђена од фино клесаног камена. У то вријеме је била трећа највећа и најзначајнија јавна библиотека Сарајева, одмах послије Гази Хусрев бегове (изграђене 1537. године) и Осман Шехидијине (изграђене 1757. године).

Кантамиријина кутубхана је срушена 1897. године , након чега су све књиге пренесене у Осман Шехидијину библиотеку, а затим у Гази Хусрев бегову. Сарајевски љетописац Мула Мустафа Башескија је године 1774. забиљежио смрт овог великог сарајевског вакифа слиједећим ријечима:

„Хиџретску 1188. годину обиљежила је смрт главног писара шеријатског суда у Сарајеву Абдуллах-ефендије Кантамирије, веома старог, баба, мудерис, ваиз и баш-катиба у мехкеми, веома угледног човјека”.

Кантамирија је сахрањен у харему Бакр-бабине џамије, а на његовим нишанима је исписан тарих гласовитог сарајевског пјесника Мејлија Гуранија на османском језику.

KANTAMARIJA, ONAJ UČITELJ UČENI

Kantamirija, onaj učitelj učeni, alimskoga glasa,
 napusti ovaj svijet i ode u Kuću spasa!

Mudrosti su razne krasile toga insana:
 književnost, akaid, hadis, tumačenje Kur'ana...

Život provede drugima dajući imanja bez cijene dosta,
 pa zar da na Sudnjem danu ne vidi Bož'jeg oprosta?

Neka se Svevišnji smiluje na ovog alima stara,
 na Dan proživljenja neka se u hladu Arša odmara!

S bolnim uzdahom Mejliji tarih sam na usta izađe:
 „Abdullah-efendija preseli i mjesto u raju nađe!“

(Hadžiosmanović L., Memija E., Antologija tariha Bosne i Hercegovine)

Пише: Тарик Јажић