• 03 Jul, 2020

„Циклус посвећен Сребреници, опус „Ексодус“ је само дио мога многобројног рада. Свакако је посебан разлог његовог настанка, то је покушај мог сликарског прилога, моралне и људске обавезе да својим језиком сјећања прикажем ужас који се десио. У „Ексодусу“ се наставља моја мисао о Босни, њеној трагедији, покушао сам да дам удио интернационалној борби и казивању, да допринесем истини која је тешко спознатљива“, појашњава Зец.

Иницијатива градоначелника Абдулаха Скаке доводи до реализације да сликарски опус „Ексодус“, који је значајно помјерио европске умјетничке границе, долази на мјесто о којем говори , којему свједочи... у халама бивше фабрике акумулатора у оквиру Меморијалног центра Сребреница – Поточари 7. јула.

„Сматрам да умјетничке поруке имају другачији вијек трајања, боље говоре о трагедијама, имају садржаја. Оне морају имати љепоту свога језика, начина казивања, тако да најболније слике проведене кроз филтер умјетничког језика изгледају пробавније, улазе у нас и примамо их са мање одбијања“ истиче Зец

„Први градоначелник са којим сам се сусрео, а који је одмах пристао да се ради је Абдулах Скака. Он је млад и способан човјек, свјестан значаја слике - случајно први којем сам рекао да вратимо Умјетнички павиљон, а он је одмах рекао 'хоћемо Сафете, шта треба, идемо одма'. Послије смо реализовали и 'Прво улично бијенале графике'. Захваљујући њему покренуо се и циклус „Загрљаји“ који је презентован у Историјском музеју БиХ, а Фондација Иванка и Сафет Зец је проширена. Указао је част и поштовање мом раду, на чему сам му дубоко захвалан“, истакао је маестро.

“Ја сам само један од многих који покушава да каже нешто својим језиком. И данас гледамо Шекспирове трагедије, читамо Достојевског, гледамо филмове Спиелберга и сазнајемо шта се то десило, то нас опомиње и учи о ономе што је на нашу несрећу уткано у наше људство. Паралелно смо дивни, пуни знања, врлина, чуда правимо, а онда се нешто преврати и појави се животињска дивља супстанца“, Зец.

Умјетник и промотор универзалних вриједности које БиХ на најбољи начин приказују у свијету, а чије су слике изложене у значајним европским галеријама и музејима те у престижним културним институцијама свијета – Сафет Зец ипак Сарајево бира као своје главно одредиште.

„Сарајево је све оно што ме утемељује, поглед на свијет, људство, то је Сарајево. Неминовно му се увијек изнова враћам. Неизбјежан је тај контакт и дијалог са Сарајевом. Дуго сам студирао и живио у Београду, али сам своје најљепше опусе направио у Сарајеву“, наглашава маестро.

Кроз његова импозантна дјела, дубоко је урезана емоција, а како истиче посредством умјетности креирао је циклусе на теме које га посебно дотичу.

„Умјетност не почива на локалном, морате се кретати, откривати и спознавати. Када сам почињао као млади сликар, открио сам умјетнике из Италије, Енглеске, Француске, читао сам много, слушао Баха и Мозарта, али гдје год ишао и трагао увијек сам се у Сарајево враћао“, тврди Зец.

Говорећи о нашем главном граду, маестро је става да данас живимо са посљедицама парадокса који нам се намећу. Иако забринут ситуацијом у БиХ и како тврди немоћан да разумије „људски будалалук“, драго му је што постоје људи на позицијама у држави, а који раде свој посао.

Цјелокупни рад и углед Сафета Зеца у свијету дио су националног блага БиХ. Сваки пут изнова показује нам да се може доћи до узвишених стања свијести, а да успјех поред рада и талента долази и са смјелошћу.

Podijeli: