Преминуо Сеид Хасанефендић, истакнути сликар, академик и добитник Шестоаприлске награде Сарајева

05 Jul, 2020

У Сарајеву је јучер у 85. години преминуо истакнути сликар, академик и професор Сеид Хасанефендић, преноси Klix.ba.

Сеид Хасанефендић рођен је 25. априла 1935. године у Брчком. Након завршеног основног образовања у родном граду, дошао је у Сарајево гдје је прво уписао гимназију, а касније се пребацио у Средњу умјетничку школу - одсјек за кипарство и декоративно сликарство.

Хасанефендић 1962. године уписује Академију ликовних умјетности у Загребу, одсјек графике, гдје је и дипломирао 1965. године, у класи професора Кинерта. Исте године награђен је наградом за графику Академије ликовних умјетности у Загребу. У то вријеме Хасанефендић се врло активно бавио сценографијом, сарађујући са Коморном позорницом Загребачког студентског центра.

Од 1974. године Хасанефендић је запослен на Академији ликовних умјетности у Сарајеву (отвореној 1972. године), као наставник графике и ликовне форме, а касније као ванредни и редовни професор на предмету цртање. У периоду од 1978. до 1980. године био је члан Савјета Универзитета у Сарајеву.

Од 1979. до 1982. године био је шеф Катедре за графику, а од 1985. до 1990. године обављао је функцију декана Академије ликовних умјетности у Сарајеву. До одласка у пензију, радио је као редовни професор на предмету цртање. Такође, годинама је био је директор Умјетничке Галерије Босне и Херцеговине. 2017. године, постаје члан Бошњачке Академије наука и умјетности.

"Специфичног и препознатљивог сликарског опуса, наглашене рефлексивности, Хасанефендићево сликарство понекад дјелује тешко и изнимно захтјевно. У интимном обраћању гласовима босанске духовности, избрушеном сликарском техником, Хасанефендић на почетку 21. вијека показује како се тек у добро промишљеним вриједностима властите ликовне традиције крије залог модерности и оригиналности израза", казала је проф. др. Аида Абаџић Хоџић.

Добитник је великог броја домаћих и међународних признања, међу којима су Шестоаприлска награда града Сарајева (1982.), Двадесетседмојулска награда БиХ (1986.), Орден заслуга за народ са сребрном звијездом (1987.), Златна плакета – Пер мерити артистици, Феррара (1983.), те награда ТВ Италиа 3, Рим (1985.), Златна плакета, Истанбул (1996.), двије номинације за члана Академија наука и умјетности БиХ итд.

Дјела му се налазе у бројним збиркама, галеријама и музејима у домовини и иностранству, укључујући и Ватиканску галерију.

Џеназа ће се обавити на Градском гробљу Баре, у уторак (7. јула) у 14:00 часова.