• 10 Jul, 2020

У Гази Хусрев-беговој џамији у Сарајеву, реисул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин ефендија Кавазовић одржао је хутбу поводом 25. годишњице геноцида у Сребреници, јавља Анадолу Агенси (АА).

У хутби је речено како се тражи опрост и милост за шехиде у овом дану и у сваком дану у коме сунце изађе те да су у нашим срцима и довама синови и кћерке Сребренице, и живи, и мртви, мучки убијени од руку злочинаца у злочину геноцида.

”Проклет нека је сваки злочинац и његово дјело и они који су му помагали, до Судњега дана”, наводи се у хутби.

Поручио је како се снага вјере једног муслимана огледа у његовом моралном понашању у тешкоћама и невољама и у истрајности на Божијем путу.

”Муслиман, чија вјера у Бога је чврста и постојана, неће поклекнути у тешкоћама и тегобама, па чак ни онда када је и његов живот у питању. Искрен муслиман ће стрпљиво подносити недаће, које погоде њега и његове ближње, и спреман је подијелити с другима патњу, дајући све од себе да отклони несрећу и бол, пружајући помоћ и дијелећи саосјећање са  другима. Темељ наше вјере у Бога је наше увјерење да су снага вјере у Алаха џ.ш. и повјерење у вјеровјесника Мухамеда и заједницу вјерника оно из чега црпимо своју снагу и на чему темељимо свој морал”, подсјетио је Кавазовић.

Подсјетио је како се морална величина једног муслимана огледа у његовој одлучности да устрајно врши добра дјела, чак и према онима који су му учинили неправду.

”Без праштања у заједници и покајања у себи нема менталног здравља заједнице, нити моралног оздрављења појединца. Праштање и кајање су непресушни извори добра, доброчинства и вјерничке љепоте, који су неопходни за живот у сваком времену и на сваком мјесту. Праштање је снага и врхунац вјере, а кајање храброст да се призна властита грешка. Једно од лијепих Алахових имена је Онај који много прашта и Који је милостив”, рекао је Кавазовић.

Подсјетио је и на кур'ански ајет: ”Стрпљиво подносити и праштати – тако треба сваки паметан поступити“. (Еш -Шура , 43).

Сматра како би овај ајет требало да буде записан у срцу сваког вјерника, као и хадис Алаховог вјеровјесника Мухаммеда, а.с., који је рекао: “Грешни су синови Адемови, а најбољи међу њима су они који се кају“.

”Достојанство једног муслимана огледа се у томе да другима дадне до знања да памти и не заборавља добро које су му учинили, али и зло које су му нанијели”, рекао је Кавазовић.

Мухаммед , а.с., поучио нас је, подсјећа Кавазовић, да није добар онај муслиман који није захвалан људима на добру, јер 'ко није захвалан људима није захвалан ни Богу“, те да нас је поучио и да није савјестан муслиман онај који дозволи да га изнова варају, односно да га ”змија уједе два пута из исте рупе“.

“Нема веће срамоте од оне у којој муслиман живи понижен у властитој кући. Природа наше вјере захтијева побуну против понижења, одлучност у борби против зла и неправде гдје год да се нађу. Не погињите главу пред злом и насиљем, јер злобници и насилници не заслужују да им се клањамо, погињемо главе и осјећамо страх и страхопоштовање према њима”, рекао је Кавазовић.

Додао је како истине и дарови вјере морају бити примљени слободно, а не присилно те да вјера не трпи ропски однос међу људима, јер покорност припада Богу.

”Али, вјера од нас захтијева да и у нашем овоземаљском животу станемо једни наспрам других, да погледамо једни другима у лице и да признамо властите грешке и зло које је почињено, у нади да ће нас истина изнова сјединити и ослободити”, наведено је у хутби.

Додаје се како вјера која се искрено исповиједа Богу од нас тражи да одбацимо од себе ђавоље слављење злочина и његових извршилаца.

”Тражи да одбацимо лажне хероје, убице и да прихватимо ријеч Божију која нам је дошла као спаситељица и радосна вијест, казана устима навјеститеља Муса, Иса и Мухамеда, нека је на све њих Божији мир и спас“, рекао је Кавазовић.

Додао је како у овим данима сјећања на жртве геноцида у Сребреници, изнова потврђујемо давно изречену истину вјере: не може човјек служити самоме себи, а да не почне љубити свој лик или лик свог народа, претварајући га у лажно божанство.

”Знајте, браћо и сестре, ако човјек не штује истинитог Бога, ако његови циљеви нису у служби добра, тада он себи саздаје лажне богове, да би оправдао своје зло. А добро и зло нису исто, каже Кур'ан, макар нас и збуњивало мноштво зла, које у свијету видимо сваки дан“, рекао је Кавазовић.

Поручио је како на лицу сваке жртве злочина, ма гдје злочин био почињен, крвави су трагови лажне вјере и кривовјерја.

”Видимо то на сваком мјесту, а посебно у мезарју геноцида у Поточарима. Бијели нишани на мезарју у Поточарима су свједоци. Њихова слика ће опомињати и онда када нас не буде да као живи свједоци говоримо о злу које је почињено рукама оних који су га у својој души заметнули. Довом ћемо чувати сјећање на наше најмилије, отимат ћемо њихове ликове од заборава, увјерени у њихову невиност и бесмртност“, рекао је реисул-улема.

Подсјетио је како је прошло двадесет и пет година од када су они који су били српска војска и полиција починили геноцид у Сребреници.

”Посљедице тог зла, које се обрушило на наше животе, осјећамо сви, на много начина у нашој земљи и у свијету. Колика је била силина зла која се сручила на Сребреницу говори нам и то сa каквим потешкоћама се сусрећемо и данас да га зауставимо и прекинемо га”, рекао је Кавазовић.

Додао је и како сада много јасније видимо да се зло геноцида из Сребренице не може лако савладати и да ће његов отров још дуго циркулирати овим просторима.

”Разлог томе је што се зло не може превладати пасивним односом чланова заједнице. Са злом се мора водити борба; на њега се мора указати; оно се мора осудити и презрети, иначе ће пожељети да тријумфује, да се покаже као добро и корисно. Посљедњих година смо свједоци таквих покушаја. Зло геноцида из Сребренице пузајући настоји задобити глас међу нама, подићи главу и оправдати своје постојање”, рекао је Кавазовић.

Додао је како смо и данас, двадесет и пет година послије, запањени да, и поред свих сазнања и потврђених чињеница у судским пресудама о ономе што се догодило у Сребреници, свједочимо људском бешчашћу оних који то зло подржавају и негирају.

”Није ријеткост да промотори тог зла буду институционално награђивани. Примјер за то је Шведска краљевска академија. Збуњује нас оклијевање ОХР-а да наметне закон о забрани негирања геноцида и злочина у Сребреници и на другим мјестима. То оклијевање нас подсјећа на јефтину трговину и подилажење злу”, рекао је Кавазовић.

Додао је како нас све то враћа у вријеме агресије, када је због оклијевања Савјета безбједности УН-а, геноцид у Сребреници и почињен.

“На другој страни, радује нас што земље, попут Велике Британије, Канаде и Сједињених Америчких Држава, чврсто стоје уз жртве и не дозвољавају да се Сребреница заборави”, подсјетио је Кавазовић.

Додао је како се упркос свим потешкоћама, живот у Сребреници обнавља.

”Истина о ономе што се догодило полако, попут сунчевих зрака, разгони таму која би жељела вјечно овладати овим прелијепим градом. Људи прилазе једни другима, свјесни терета који им је натоварен на њихова слабашна плећа. Вјерујем да ће муслимани и православци наћи начина да разумију једни друге и да једни другима помогну. Прошлост која је тешка може бити и прилика за боље упознавање и за бољу будућност”, рекао је Кавазовић.

Сматра како сви добри људи са свих страна требају помоћи Сребреници, не тако што ће шутјети о ономе што се догодило, већ управо тако што ће настојати објаснити одакле је зло дошло, како би га се разумјело.

”Сребреница би требала постати мјесто културе сјећања, не само на геноцид у њој, већ на све што нам се догађало деведесетих година прошлог вијека“, рекао је Кавазовић.

Подсјетио је како ће се људи  сутра окупити на мезарју у Поточарима, да се намазом и довом сјете најмилијих.

”Свака наша посјета њиховом мјесту боравка, њиховом мезаристану у Поточарима, непрекинути је живи разговор који траје и који доноси смирај душама оних који једни за другима жуде. Нека свака наша посјета шехидском мезаристану буде наш завјет да ћемо остати окренути добру и миру међу људима. Колика је благодат мира знају они у које се уселио немир, којима је нанесена тешка бол и патња. Па, ипак, браћо и сестре, будимо свјесни Божијег обећања да је жртви остављена посљедња ријеч – дова, и да између дове жртве и Узвишеног Бога нема перде, нити застора”, рекао је Кавазовић.

Позвао је да упутимо дове за нас, за наше најмилије, за живе и мртве, у овом дану сјећања на браћу и сестре чији животи су постали вјечни залог наших земаљских живота.

Podijeli: