• 22 Jul, 2020

Влада Сједињених Америчких Држава додијелила је средином јануара Бобу Долу (95), бившем америчком сенатору, добитнику највишег градског признања - Кључа Града Сарајева, Златну медаљу Конгреса, преноси Stav.ba.

Та је награда намијењена особама које су дале трајни допринос историји и култури САД-а. Дол је један од највећих пријатеља БиХ у свјетској политици. Годинама је у току агресије на БиХ тражио санкције за Србију и скидање ембарга на увоз оружја наметнут Влади Републике Босне и Херцеговине, непрестано захтијевајући да се БиХ омогући право на одбрану. Став доноси дијелове истраживачког рада Сејвинг Босниа он Капитол Хил: д кејс оф Сенатор Боб Дол, који је објавио Хамза Карчић са сарајевског Факултета политичких наука.

На данашњи је дан 1923. године рођен Роберт Боб Дол, амерички сенатор и искрени пријатељ Босне и Херцеговине. Поводом Долеовог 97. рођендана подсјећамо на чланак о њему објављен у Ставу у фебруару 2018. године.

Сенатор Боб Дол имао је и прије почетка агресије на БиХ иза себе угледну каријеру. Рођен 1923. године, републиканац из Кансаса први је пут изабран у Конгрес 1960. године, а у Сенат 1968. године. И ту је остао све до 1996. Дол је био и најдуговјечнији републикански челник у Сенату, кандидат републиканаца на предсједничким изборима 1996. године. Управо је Босна и Херцеговина била једна од средишњих тема кампање те године.

Због тога се рјешавање питања Босне прије изборне трке демократском кандидату Клинтону чинило веома паметним и исплативим. За Боба Дола, међутим, Босна није била само политичко питање које треба искористити. Његов живи интерес за Балкан датира још спочетка осамдесетих година прошлог  вијека. Ветеран Другог свјетског рата од 1986. године пратио је стање људских права у Југославији. Његов је фокус био на кршењу људских права Албанаца у земљи.

Када је почео рат у бившој Југославији, Дол је администрацију тадашњег предсједника Буша упозоравао какве све посљедице та криза може изазвати. Дол је крајем 1991. године писао Бушу, тражећи од њега да предузме кораке те да “притисне и по потреби присили југославенску војску да заустави своју агресију”. Препоручио је Бушу да се  лично  заузме код тадашњег совјетског челника Михаела Горбачова, да овај искористи свој утицај који је имао на тадашњу југославенску власт како би престале све војне операције, како би се у земљу послале мировне снаге НАТО савеза, а Горбачова да позове на састанак у  Савјету безбједности  УН. У новембру 1991. сенатор Дол поновно је писао предсједнику Бушу, овог пута са 13 колега сенатора, тражећи од њега да у Југославију пошаље посебног делегата. Нису га послушали. Бушов савјетник за националну  безбједност  Брент Сковкрофт одговорио је Долу како администрација “сматра да је пресудно да се подрже напори које улаже Европска комисија у Југославији”.

До новембра те године сенатор Дол настојао је излобирати казнене мјере Србији због њезине улоге у југославенском хаосу. Потписао је писмо са седам других сенатора упућено Сенату, у којем је нагласио како је Југославија склизнула у рат, да су напори Европске заједнице били неефикасни  и да се САД морају активно укључити. Потписници су изјавили да је југославенска војска под контролом србијанских снага Слободана Милошевића, којег су описали као “посљедњег комунистичког тврдолинијаша” у Европи. Сматрали су да су САД морале послати јасну поруку Милошевићу. Тражили су да се забрани америчка помоћ Србији и дијеловима Југославије под српском контролом, да се укину све олакшице, забране летови и сва трговина све док Милошевић не потврди да је Србија окончала оружане сукобе, те да поштује унутрашње  границе република и обуставља сваку злоупотребу људских права.

У септембру 1992. године сенатори Дол и Џо Бајден били су аутори прве законске иницијативе која је имала за циљ пружити војну помоћ властима Босне и Херцеговине. Она је, додуше,  зависила о одлуци о укидању ембарга на увоз наоружања који је био уведен властима у Сарајеву, но подразумијевала је помоћ у износу од 50 милиона долара Сарајеву након што ембарго буде укинут. Крајем 1992. године, Дол је био чврсто увјерен како је укидање ембарга на увоз оружја најбоља политика. Ембарго УН-а на оружје наметнут је Југославији 1991. године и остао је на снази и након што је БиХ постала независна, одузимајући Босни и Херцеговини право на самоодбрану.

Напори за укидањем ембарга убрзо су постали једна од средишњих тема у Конгресу САД-а, који је формулисао америчку политику према БиХ. Дана 17. децембра 1992. године Дол и још 12 сенатора писали су предсједнику Бушу, појашњавајући му како се “геноцид над Босанцима наставља”. “Вјерујемо да се ембарго УН-а на оружје против Босне мора сада укинути. У питању је опстанак цијеле нације”, написали су у драматичном тону сенатори.

Крајем те године Дол је објавио отворено писмо Милошевићу, у којем је изјавио да је Милошевић слиједио сан о “Великој Србији” који је резултирао геноцидом у БиХ. Дол је позвао на ваздушне нападе на србијанску војну имовину ако Милошевић не оконча крвопролиће у Босни. “Вас и Србију чека судбина Хитлерове Њемачке”, написао је Дол. Са демократима на власти у Вошингтону, Републиканска странка нашла се у нереду када је у питању  спољна  политика. Разноликост у ставовима илустрирали су иступи важних људи када је у питању БиХ. Док се Дол залагао за укидање ембарга и наоружавање Владе БиХ, сенатор Џон Меккејн се супротстављао томе сматрајући како би таква интервенција довела до “гужве”.

Избори за Конгрес 1994. године резултирали су првом републиканском већином у посљедњих 40 година, но већина изабраних републиканаца није имала превише интереса за спољну  политику. Они су, прије свега, били усредоточени на домаћа питања. Након што је преузео предсједничку функцију, Бил Клинтон је наслиједио америчку и западњачку политику према Босни коју су обликовали Европљани. Она је подразумијевала распоређивање мировних снага УН-а, санкције Србији и критику злочина које су починиле српске снаге.

Ипак, било је јасно да ће сукоб у Босни, без америчког ангажмана, трајати дуго. Дол се сложио са  интервенцијском политиком коју је  Клинтон заговарао током предсједничке кампање, али је убрзо након избора критизирао његову администрацију тврдећи како је на та обећања брзо заборавила. “Нисам се желио одупријети сенатору Долу  једнострано укидајући ембарго на оружје због страха од слабљења Уједињених народа”, написао је Клинтон у својим мемоарима. Ипак, 1993. године демократска администрација службено је усвојила политику названу “лифт енд страјк”, која је значила укидање ембарга и  ваздушне нападе на српске положаје. Британски премијер  Џон Мејџр  подсјетио је да га је “америчко мишљење (...) о подизању ембарга на оружје и покретању  ваздушних напада на босанске Србе увелико забрињавало”. Бивши британски министар  спољних  послова Даглас Хурд написао је да је “америчка администрација (...) била под сталним притиском сенатора Боба Дола, Маргарет Тхачер и других партизана”.

Дол је 16. априла 1993. писао Клинтону позивајући га да снажно одговори након српског напада на Сребреницу. Дол је тражио да се постави ултиматум у источној Босни: повлачење србијанских снага или удари  ваздухопловства НАТО-а. У мају исте године Дол представља Закон о самоодбрани одбране Босне и Херцеговине како би укинуо ембарго на увоз оружја и одобрио до 200 милиона долара војној помоћи Влади БиХ. Приједлози закона и стална лобирања сенатора Дола држали су позорност  Капитол Хила на Босни. Вјетар у леђа таквој политици дали су избори за Конгрес 1994. године. Републиканци су постали већина и  Клинтон није био у прилици да занемарује став већине када је у питању подизање ембарга на наоружање.

Након што је изабран за вођу већине, Дол се окренуо Босни у једној од првих законских иницијатива. Увео је 4. јануара 1995. године Закон о самоодбрани одбране Босне и Херцеговине. У коначној верзији Приједлога Закона који су донијела оба дома прописао је да ће предсједник САД укинути ембарго на оружје за БиХ након што босанска Влада одлучи о таквом захтјеву или након одлуке о повлачењу УНПРОФОР-а из БиХ. Престанак ембарга требао би се озваничити дванаест недјеља након што Влада БиХ затражи одлазак УНПРОФОР-а. Приједлог није прошао у Сенату, но поново је постао актуелан након што се десила Сребреница.

У љето 1994. године сенатор Боб Дол посјетио је Босну и Херцеговину, једини пут током агресије на земљу. Након посјета Нормандији, гдје су присуствовали обиљежавању савезничког искрцавања у Нормандији, Дол је посјетио Сарајево. Заједно са сенаторима Џоном Ворнером и Џоом Бајденом, Дол се састао са предсједником Предсједништва БиХ Алијом Изетбеговићем и другим високим босанским функционерима. Током посјете је изјавио да је несхватљиво да се етничко чишћење и геноцид одвијају у Европи крајем 20. вијека Након посјета, Дол је писао Изетбеговићу, рекавши да је “дубоко дирнут храброшћу Сарајлија” које је упознао током своје посјете.

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака и предсједавајући Градског вијећа др. Игор Гаврић уручили су 2019. Кључ Града Сарајева бившем кандидату за предсједника Сједињених Америчких Држава и дугогодишњем републиканском лидеру у Сенату, Боб Долу на свечаности у његовој резиденцији.

Podijeli: