• 24 Jul, 2020

У периоду златног доба Сарајева, књижевност се развијала на неколико језика, а дјела сарајевских књижевника из тог периода данас се налазе у многим библиотекама Истанбула, Париза, Беча и Берлина. Међу истакнутијим пјесницима родом из Сарајева, или оних који су стварали у Сарајеву, били су: Мустафа-паша Скендерпашић-Суни, Мехмед-бег Улампашић-Гајрети, Мухамед Карамусић Нихади, Сани Салих Бошњак Потур и најпознатији међу њима, сарајевски пјесник Мухамед Неркеси.

Мухамед Неркеси родио се у Сарајеву 1591./2. године, гдје је завршио средњу школу. Високо образовање је стекао у Цариграду, након чега је постао кадија (судија), вршећи ту функцију у више мјеста Босне и Херцеговине. Након тридесет година преданости у кадијском послу, султан Мурат IV га поставља крајем 1634. године за државног хроничара у војном походу против Равена. Године 1635., на путу од Цариграда према Измиру, несретно пада са коња и убрзо умире.

Написао је пет прозних текстова – Хамса (Петокњижје) и монографију о беглербегу Муртеза-паши Бошњаку. Његова збирка писама угледним личностима “Мунсеат” представља врхунац његове стилске умјетности. Уз веома значајан и разноврстан књижевно-умјетнички опус у прози и стиху, Мухамед Неркесија је писац и једне биографије “Путописни опис живота правописног везира”.

Поред газела, тариха и касида које је писао, остала је посебно забиљежена пјесма о Сарајеву, коју је написао приликом одласка из родног града:

“На моју душу је дјеловала туга, што се растајем са Сарајевом,

љуту ми је рану учинио растанак са сарајевским пријатељима.

У њему човјек изгледа, да може дуго живјети,

јер на хиљаду мјеста у Сарајеву теку чесме воде и живота.

У халватима се састају озбиљни старци и младићи

иако је зими студено у Сарајеву.

Али кад дође доба прољећа и бехара,

у рај се претвори простор ружичњака сарајевског”.

(Извор: М. Ханџић, Сарајево у турској пјесми)

На простору Босне и Херцеговине забиљежено је и неколико улица које носе назив по овом сарајевском кадији и пјеснику.

Пише: Тарик Јажић

Podijeli: