Тура кроз најбитније сарајевске знаменитости

Тура кроз најбитније сарајевске знаменитости
  • 26 Jul, 2020

О дугој насељености простора на којем лежи Сарајево свједоче бројни трагови што су за собом оставили неолитска бутмирска цивилизација, Илири, Романи, средњовјековне славенске државе... А, од момента када је османски војсковођа Иса - бег Исхаковић, око 1460. године ударио темеље Сарајеву, град се непрестано шири, апсорбирајући и потом рефлектујући разне утицаје којима је вјековима  био изложен.

Урбана језгра Сарајева зачета је подизањем Careve džamije и градских четврти на лијевој обали Миљацке, док је трговиште које су Османлије затекле на десној обали Миљацке са временом прерасло у колоплет занатских чаршија, данас познатих по имену Baščaršija.

У 16. и 17. вијеку Башчаршија је била највећи трговачки центар средишњег Балкана, а данас је историјска језгра града, гдје се, уз бројне знаменитости налази и епицентар традиционалне занатске производње и гастрономске понуде.

Прве објекте у старој сарајевској чаршији подигли су Isa-beg Ishaković и највећи вакиф Сарајева Gazi Husrev-beg, који је од 1521. до 1541. саградио Gazi Husrev-begovu džamijuханиках, безистан, Sahat kulu, Куршумли медресу, Имарет, стотине дућана...

Од тадашњих ханова и караван-сараја очуван је једино Morića han, који посјетиоцима уникатном архитектуром дочарава атмосферу мјеста у којима су се у давна доба сретали путници – намјерници из свих крајева свијета.

У османско доба је у Сарајеву изграђен велики број џамија. Оних монументалних попут Гази Хусрев-бегове, Цареве, Ali-pašine, али и интимнијих попут Baščaršijske, Ferhadije, Bakr Babine, Бакијске, Čekrekčijine...

Сат на сарајевској Sahat - kuli једини је јавни сат у свијету који мјери лунарно, а ла турка вријеме, по којем се одређује вријеме исламских дневних молитви и према којем се смјена дана дешава у тренутку заласка сунца.

У граду је некада постојало стотине sebilja (јавних чесми у облику киоска), а данас је једини сачуван онај Витеков на Baščaršijskom trgu, надалеко препознатљиви симбол Сарајева.

Посјетиоци обично желе „обухватити“ Сарајево погледом са неког од видиковаца, а посебно их одушевљава шетња до зидина Starog grada Vratnikaкоје су око тог насеља повише Башчаршије изграђене након што је Еуген Савојски 1697. провалио до Сарајева, опљачкавши и спаливши град.

Некад се у склопу вратничког бедема налазило пет утврђења - табија, од којих су данас у релативно добром стању Bijela и Žuta - Jekovačka tabija са које у вријеме светог исламског мјесеца рамазана у сумрак традиционално пуца топ, који означава тренутак прекида цјелодневног поста.

Једини потпуно очувани комад одбрамбеног зида јесте онај између капи-кула Плоче и Широкац, који данас, са ове двије капи-куле, припада Muzeju Alija Izetbegović.

У Сарајеву се могу видјети и стећци - камени надгробни споменици из предосманског периода. Неки од њих су ремек дјела средњовјековне умјетности, а најпознатији је Згошћански стећак, који се налази у врту Zemaljskog muzeja BiH.

На занимљиву историју Сарајева и богату културу народа који овдје живе подсјећају бројни објекти, попут једног од најстаријих сакралних објеката у Сарајеву - Stare pravoslavne crkve, посвећене Светим арханџелима Михаилу и Гаврилу. Претпоставља се да је изграђена средином 16.  вијека, и то на мјесту још старије цркве.

О вишевјековном  животу Јевреја у Сарајеву свједоче: Стари храм, у којем се данас налази Muzej Jevreja, Staro Jevrejsko groblje, које је једно од највећих посљедњих почивалишта Јевреја у Европи, Galerija Novi Hram, Aškenaška sinagoga и сарајевска Haggadah, која се чува у Земаљском музеју БиХ.

Доласком Аустро-Угарске управе у граду се подижу вишеспратнице изграђене у западноевропском стилу, али и монументалне грађевине, попут Сарајевске Vijećnice, свјетског симбола сусрета цивилизација. Ово сједиште градске управе изграђено је у псеудомаурском стилу, који је архитектонски спој Истока и Запада.

Сусрет Истока и Запада се у Сарајеву најбоље може доживјети на мјесту под називом  „Sarajevo susret kultura“, гдје се Sarači са својим оријенталним шармом налазе насупрот sa Ferhadiji и њеној западњачкој грациозности.

Crkva Svetog Ante Padovanskogсаграђена 1882. године, била је једина католичка богомоља у граду до завршетка градње Katedrale Srca Isusova  1889. године.

Након аустроугарске окупације у Сарајеву расте и број евангелиста, те долази до потребе за градњом евангелистичке цркве. Црква је изграђена 1899. године , као једна од најљепших зграда у Сарајеву, а у њој је данас смјештена Akademija likovnih umjetnosti (АЛУ).

Испред зграде АЛУ налази се атрактивни пјешачки мост Festina Lente, изграђен 2012. године као пројекат студената Одсјека продукт дизајна Академије, чији је циљ био створити нови симбол града. На средини моста се налази хеликс, као симбол капије - традиционалног елемента босанске архитектуре. Кроз хеликс се из градског центра прелази у простор умјетности.

И остали сарајевски мостови причају занимљиве приче, више прочитајте OVDJE.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj