• 30 Jul, 2020

Полагањем цвијећа и одавањем почасти страдалим грађанима испред Тунела Добриња - Бутмир данас је обиљежена 27. годишњица од прокопавања и пуштања у функцију "Тунела спаса", јавља Анадолу Агенси (АА).

Обзиром на потпуну блокаду града и недостатак материјалних средстава, цивилна заштита и припадници Армије Републике БиХ током 1993. године кренули су у прокопавање тунела, а његов подземни пут, испод аеродромске писте, повезао је Добрињу и Бутмир, двије територије које су биле под контролом Армије РБиХ.

Тиме су, како свједоци тог времена кажу, остварена два стратешка циља. Први је био тај да је Сарајево, које је било под потпуном опсадом агресорских снага, коначно могло бити снабдјевено намирницама, робама и оружјем, а други да је обезбјеђен пролазак јединица из опкољеног града ка Игману, који је био под јаким нападима.

Назим Махмутовић, један од организатора копања тунела са бутмирске стране, присјетио се детаља који су на крају довели до спајања двије стране тунела, испод аеродромске писте.

"Распоред је био такав да два радника копају крампама, обзиром да је висина била ниска, морало се 50 процената тога копати са кољена. Друга двојица радника су утоварала материјал, трећа двојка је возила материјал колицима на поље, четврти су правили каналице, јер је огромна вода била у тунелу, слијевала се са зидова. И наравно сљедећа двојица су били миљевински рудари који су правили подграде на оно што смо ми урадили", прича Махмутовић.

Истиче да је јако поносан што је био један од оних који су даноноћно копали тунел, а, како вели, било је најтеже када су дошли испод аеродромске писте, јер нису имали транше. Наглашава да су морали журити како би обезбиједили  да јединице изађу из Сарајева и осујете пад Игмана.

"У то вријеме нисмо знали његова значај, толико колико се данас види шта је тунел донио. Пет до 12 он је пробијен, војне јединице су изашле из Сарајева и спасиле су пад Игмана. Ја сам задовољан и поносан што је тунел тада пробијен", закључио је Махмутовић.

Хазим Бахтановић, директор Фонда Меморијала Кантона Сарајево, истакао је да је прокопавање "Тунела спаса" значајан датум бх. историје.

"Оно што се десило на данашњи дан је један од најзначајнијих датума у том периоду агресије на БиХ. Тунел је пуштен у промет тако да се омогућио колико-толико, не могу рећи нормалан, али прихватљив живот за грађане Сарајева. То је један аспект значаја овог тунела. Почела је храна улазити у град, па чак и одређена материјално-техничка средства која су омогућивала браниоцима да раде оно што су радили, то јест да бране породице, пријатеље, све грађане Сарајева. Други аспект и значај овог објекта јесте тај што је омогућио излазак одређених јединица из Сарајева из састава Првог корпуса и придруживање осталим јединицама у одбрани цијеле БиХ", нагласио је Бахтановић.

Тунел је отворен 30. јула 1993. године. Дуг је готово 800 метара са просјечном висином 1,6 метара и ширином од једног метра.

Прокопавање је почело 29. јануара 1993. године и повезује Добрињу и Бутмир (Д-Б). Градили су га Армија Републике БиХ и цивилна заштита, а за тај мукотрпни посао са  обје стране било је ангажовано око 300 људи. Радило се 24 часа у три смјене. Тунел је прокопан 30. јула 1993. године.

Током више од двије године био је пут којим је дневно пролазило више хиљада људи, велике количине намирница, роба и свега потребног за преживљавање становника бх. пријестолнице у ратном окружењу.

Будући да је тунел 1996. године претворен у музејски комплекс, свакодневно га посјећују бројне туристичке групе.

Podijeli: