• 08 Aug, 2020

САРАЈЕВО, 8. аугуста (ФЕНА) - На Шехидском мезарју Ковачи данас је обиљежена годишњица рођења првог предсједника Предсједништва Републике Босне и Херцеговине, Алије Изетбеговића.

Тим поводом положено је цвијеће и проучена Фатиха на шехидском спомен-обиљежју и на мезарју на Ковачима.

Обиљежавању годишњице су присуствовали предсједник Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић, предсједавајући Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Повјереништво Асоцијације младих СДА БиХ.

Џаферовић је истакао да је Алија Изетбеговић најзначајнија личност у модерној историји Босне и Херцеговине.

- Био је на челу БиХ за вријеме распада бивше Југославије и борбе за осигурање самосталности, независности и међународног признања БиХ и успјешно је добио ту битку. Под његовим водством БиХ је постала независна, међународно призната држава, чланица Уједињених нација. Био је на челу БиХ у вријеме одбране од агресије. БиХ је обрањена од агресије, сачувана је цјеловита и демократска. То су постигнућа која су директно везана за личност рахметни Алије Изетбеговића и то ће заувијек бити уписано у хисторији Босне и Херцеговине. Био је човјек цијењен и на истоку и западу као државник, као мислилац, писац, хуманиста - казао је Џаферовић. 

Навео је да ће дјело Алије Изетбеговића остати као трајна инспирација будућим генерацијама, како се у скоро немогућим  условима  борио за слободу, толеранцију, за демократију у БиХ.

- Мудрост Алије Изетбеговића потребна је и данас у моменту када се БиХ бори са оним силама које не желе добро нашој земљи. Волио бих да постоји више јединства код пробосанских политичких снага. О томе је доста пута говорио и предсједник Алија Изетбеговић. То је записано и у његовим дјелима, јер јединство пробосанских политичких снага, Бошњака и свих пробосанских политичких снага је уствари један од битних предуслова  за успјешну борбу за цјеловиту и демократску БиХ. Тога би требали бити свјесни сви актери политичке сцене, посебно они који за себе кажу да су пробосанске политичке оријентације - поручио је Џаферовић.   

Предсједник СДА Бакир Изетбеговић, присјетио се слика из дјетињства и живота са својим оцем.

- Послије је настао један турбулентан живот са затворима, ратовима, белајима, тако да сам имао прилику да учим све од човјека који је био сталожен, упоран, који је на крају крајева све те проблема надвладао. Најважнија лекција коју ме је отац научио је вјера у Бога, стрпљење и повјерење у људе - казао је Бакир Изетбеговић.

У поређењу са периодом у којем је БиХ водио Алија Изетбеговић и данашњем времену, Бакир Изетбеговић ја казао да и данас живимо у земљу у којој су политичке снаге подијељене.

- Још увијек дјелују снаге које су против БиХ и њеног напретка. Стално се суочавамо са тиме и то личи на једно натезање конопца. У вријеме рехметли Алије Изетбеговића била је стопостотна власт на тридесет процената територије БиХ, а данас је тридесет процената власти на сто процената територије, тако да није лако праве ствари вући у правом смјеру, али мислим да ми држимо ту стабилност - казао је Изетбеговић.

Алија Изетбеговић рођен је 1925. године у Босанском Шамцу. Одрастао је и школовао се у Сарајеву, гдје је и дипломирао на Правном факултету.

Због својих политичких опредјељења и дјеловања, два пута је затваран и осуђиван. У познатом, политички монтираном "Сарајевском процесу" као првооптужени у групи од 13 муслиманских интелектуалаца осуђен је на 14 година затвора.

Алија Изетбеговић је 1990. године постао први предсједник Предсједништва Републике Босне и Херцеговине, која је била у саставу СФРЈ до међународног признања независности 6. априла 1992. године.

Године 1996. изабран је за члана, а потом и за предсједавајућег Предсједништва БиХ.

Аутор је већег броја публицистичких радова и студија те књига "Ислам између Истока и Запада", "Проблеми исламског препорода" и "Исламска декларација". Те књиге преведене су на неколико језика и објављене у више земаља. Објавио је књигу "Мој бијег у слободу" 1999. године, а 2000. књигу "Сјећања" (аутобиографски запис). Године 2004. објављена су сабрана дјела Алије Изетбеговића у 10 томова.

Добитник је низа признања и награда, као што су Награда Краља Фејсала, медаље Центра за демократију из Вашингтона (Wасхингтона), а најутицајнији шпански лист, мадридски "Ел-Мундо" изабрао је Алију Изетбеговића 1995. за личност године у свијету. Истамбулски Универзитет Мармара додијелио му је 1997. године титулу почасног доктора правних наука за допринос заштити људских права, успоставу мира, али и као угледном правнику. На форуму у Кран Монтани 1998. године добитник је престижне награде за унапређење људских права.

Алија Изетбеговић је умро 19. октобра 2003. и укопан је на шехидском мезарју Ковачи у Сарајеву.

Погледајте VIDEO

Podijeli: